Promene na koži koje nazivamo dečijim ekcemom svojstvene su ljudima sa atopijskom konstitucijom koje karakteriše izrazito suva i osetljiva koža i sluznica respiratornog trakta. Ne treba lečiti već samo ublažiti svrab i češanje.
Dečiji ekcem koji se javlja najčešće između šeste nedelje i druge godine života, izaziva zabrinutost i uznemirenje roditelja, pogotovo što je uporan, dugotrajan i nakon povlačenja – ponovo se javlja. O kakvom je oboljenju „Dečiji ekcem je promena na koži koja se javlja kod osoba sa atopijskom konstitucijom, koji imaju suvu, osetljivu, nežnu, «aristokratsku» kožu i sluznicu respiratornog trakta. Pripadnost atopijskom tipu je genentski predisponirana, odnosno dete-atopičar u porodici, među precima, svakako ima nekoga ko je takođe imao ekcem, alergijski bronhitis, astmu…
Učestalost dečijeg ekcema među Evropljanima se kreće od dva do četiri odsto, dok je u Americi prisutna čak kod 10 odsto populacije.
To nam govori da je za pojavu ovih promena odgovoran i epigenetski fenomen, odnosno spoljašnji faktori: zagađenost vazduha, izloženost hemikalijama, grinjama, prostor pun plišanih igračaka i tkanina“, objašnjava dr. Milojević.
Osobe sa atopijskom konstitucijom ne moraju nužno da imaju i kliničku sliku promena u vidu ekcema ili astme. Ta konstitucija magnus viagra femenino predisponira takođe, da će osoba, ako je izložena nepovoljnim faktorima biti sklona pojavi kontaktnog alerigijskog dermatitisa, polenske kijavice, opstruktivnog bronhitisa, astme. Dečiji ekcem, međutim, iako po svom izgledu podseća na vulgarni ekcem koji se javlja kod odraslih, nije alergijske prirode. On se javlja isključivo kao posledica svraba, odnosno češanja, jednostavno rečeno dolazi spolja, a ne iznutra.
Uvek prisutan svrab
Dete sa atopijskom konstitucijom oseća svrab svih 24 sata u toku dana, upravo zbog toga što je njegova koža naglašeno suva. Međutim, pošto mozak vremenom prestaje da reaguje na informacije koje stalno prima, tako i dete ovaj svrab ne uznemirava previše i ono se normalno razvija i napreduje.
Dete ima imunološki inferiornu i suvu kožu, pa gubi puno tečnosti, pre svega znojenjem i isparavanjem jer je njegova barijerna zaštita slaba, kaže dr Milojević.
Zbog toga je jako važno redovno ga hidrirati, i primenom sredstava za negu kožu, a pogotovo davanjem dovoljne količine tečnosti, vode. S druge strane, da bi se smanjilo znojenje, jer znojenje pojačava svrab, a svrab češanje, a češanje dovodi do ekcema – ne treba ga pretopljavati, već dozvoliti da bude golišavo. Tokom hladnih dana oblačiti ga slojevito, tako da uvek može da skine višak odeće.
Deca sa ekcemom treba da nose pamučnu odeću, a dobro podnose i viskozu. Vunu – nikako, čak i kasnije, kao odrasli ljudi ne podnose vunu i to je često jedini znak da pripadaju atopijskom tipu.
Terapija dečijeg ekcema podrazumeva pre svega pravilnu negu i vlaženje kože, objašnjava dr Milojević.
Kratko kupanje blagim mlazom vode (oko 35ºC), do 3 minuta, upotreba sapuna u komadu, nikako kupke, sapunjanje samo pregiba na telu. Posle kupanja ne brisati dete grubo, već samo utapkat peškir, tako da ostanu kapljice vode i zajedno sa njima utrljati kvalitetno mleko za negu. Ne koristiti omekšivače za rublje.
Važno je da dete spava u sobi u kojoj je što manje pliša, tekstila, prostirki. Bebine nokte treba redovno podsecati, a nije naodmet ni stavljanje pamučnih rukavica, kako bi se sprečilo oštro češanje i povređivanje.
„U stvari čitava priča oko lečenja dečijeg ekcema svodi se na to da se ublaži svrab, a ne da se otklone promene na koži, jer one detetu ne smetaju, pre bi se reklo da smetaju sujeti lekara i roditelja“, konstatuje dr Milojević.
„Dete ima svrab, češe se, stvara se ekcem, koji ga svrbi dodatno. Za to se standardno primenjuju lekovi iz grupe kortikosteroida, koji nisu štetni u maloj dozi i za kratko vreme. A dužinu terapije, odgovarajuću dozu i oblik prepisuje dermatolog. Takođe, nikakve restrikcije u ishrani nisu potrebne, a za dete je važno da prođe kroz fazu ekcema neoštećeno od strane pedijatra (sa dijetama) i dermatologa (sa previše lekova). Osim kortikosteroida, postoje i neki novi lekovi koji deluju protivupalno, pretpostavlja se da nemaju neželjenih dejstava, ali to još nije dokazano.“
Moguće infekcije
Takođe, u terapiju se, ističe naš sagovornik, mogu uključiti i antihistaminici, ali isključivo oralno, ne dugo i ne kod deteta mlađeg od 3 godine. Po mišljenju dr. Milojevića, međutim, antihistaminike ne treba koristiti za ekcem, pre za respiratorne tegobe. Lokalna upotreba antihisaminika je, tvrdi on, u Evropi isključena još pedesetih godina prošlog veka. Kada se ekcem intenzivno iritira može doći do infekcije, pogotovo što je koža kod atopičara naseljena stafilokokom i streptokokom. Tada treba primeniti lokalnu antibiotsku terapiju, i dobro prati i trljati taj deo kože. Infekcija obično traje do sedam dana, objašnja dr Milojević i nastavlja:
„Ako roditelj uoči da detetu neka namirnica izrazito škodi, to treba da primeti bar pet puta, a dermatolog tri puta, pa da ima osnova da se ta namirnica izbaci iz ishrane. Dobro je, međutim, izbaciti sve vrste prerađevina. Maline, jagode i drugo voće, koje se smatra alergenom, ne izaziva zapravo alergijsku reakciju, već pomaže oslobađanje histamina iz belih krvni zrnaca, a ako se oslobodi histamin povećava se svrab. Ni tu hranu ne treba izbaciti, već je umereno davati detetu. Ono što se danas pokazalo kao sigurno, to je da deca koja sisaju ređe ispoljavaju ekcem i druge manifestacije atopije, pa se dojenje izrazito preporučuje.“
Klimatsko lečenje je vrlo bitno, posebno boravak na moru u trajanju od nekoliko nedelja, kako zbog UV zračenja, naravno samo u ranim jutarnjim (do 11) i kasnim popodnevnim (posle 17) satima, tako i zbog vazduha koji je u blizini mora sterilan.
Treba koristiti preparat sa maksimalnim SPF 30, a optimalno bi bilo 25 jer sve preko toga anulira pozitivne efekte sunčanja, kaže dr Milojević. Planina je takođe dobra, ali ako dete ima opstruktivni bronhitis, onda najviše do 1500 metara nadmorske visine.
Za dečije ekcem je karakteristično sezonsko pogoršanje upravo u ovo doba godine, u oktobru, ali i aprilu.
Sanja Lazarević